ПАРОХИЈА

Стари љетопис дервентске парохије као и драгоцјена архива Парохије и Црквене општине из педесетих година прошлог столећа, која је садржавала оригиналне фермане и повластице Српској цркви, писма писана ћирилицом на српском језику од босанских и турских великаша и власти, рачуни о градњи дервентске цркве, писма знаменитих и угледних Срба, трговаца из Трста, Осијека, Сарајева, управљена на Црквену општину у Дервенти као и други многобројни документи, дивљачки су уништени и расути за вријеме рата 1941-1945. од Усташа и Нијемаца.

Када је основана дервентска парохија не зна се тачно али се још у 16. вијеку помиње поп Богдан и тридесет хришћанских породица. (Попис вршен 1570. године ). Поуздано се зна да је у првој половини 19. вијека постојала дервентска парохија јер је чувени њен свештеник поп Јовица, по поп Јовичиној буни или дервентској буни која је била 1833. године. Прије свога оснивања припадала је детловачкој парохији са сједиштем у Детлаку. По свом географском положају Дервента се налази на путу Босански Брод - Добој и лежи на ријеци Укрини која дијели град на два дијела. Парохију сачињавају поред Дервенте још и села из оближње околине и то: Мишковци, Агићи, Пјеваловац, Куљеновци, Живинице, Лупљаница Доња и Горња, Рапћани, Осојци и Доња Бишња.

У склопу Црквене општине у Дервенти поред Црквеноопштинског одбора и Грађевинског одбора за изградњу Саборног и Спомен храма у Дервенти, постоји и Светосавска омладинска заједница и Црквени хор.

ХРАМОВИ

Године 1850/'51. тадашњи парох дервентски са трговцима: Ђорђом Костићем, Ристом Костићем и Симом Карамитровићем и осталим парохијанима почели су градњу дервентске цркве. Зидање цркве је трајало 4-5 година тако да је на Успеније Пресвете Богородице (коме је црква и посвећена) 1855. године освештана.

Приликом градње цркве чињене су сметње од турског живља, тако да су горе поменути трговци и поред дозволе за градњу цркве и по други пут ишли у Цариград да траже заштиту. Црква је сазидана у облику лађе у величини 24 м X 12,60 цм, а зидови су дебели 1 м и 60 цм. Звоник није заједно са црквом. Црква је првобитно била покривена са даскама а звоник је био од дрвета и дасака. Од 1851. године, када су освештани темељи храма датира и Великогоспојински вашар.

Поред поменутих дервентских свештеника који су савјесно вршили своју дужност, чувајући светиње православља и Српске цркве од велики непријатеља православља, треба свакако споменути и туторе цркве из тога времена који су својим радом чували, унапређивали и увећавали црквену имовину:

Аустроугарске власти 1915. године однијеле су звоно са цркве, а 1919. године купљена  нова звона, 1934. године основана парохија Дервента – Село, а 1936. године сазидан звоник од армираног бетона. 1938. године сазидан парохијски дом који носи назив "Задужбина Васе и Марије Јакшић" јер је од њиховог завјештања, земље у Кулини која је продата, направљен парохијски дом.

У априлу мјесецу 1941. године објављен је рат Југославији од Њемачке.  Задњи одреди југословенске војске повукли су се из Дервенте 13. априла 1941. године око поноћи, и одмах сутрадан још прије него што је окупатор са својим јединицама ступио у Дервенту усташе су - унапријед организоване, преузеле власт. Нијемци су окупирали Дервенту 23. априла 1941. године.

Стара Црква је уређена 1978. године, освећење на Ваведење обавио Епископ Василије, а послије дугога низа година, више од деценије, напокон, општина Дервента дозволила је градњу звоника код цркве, а први дио те грађевинске активности завршен је уочи св. Архангела Михаила, тако што су урађени темељи, лучни стубови и стављена бетонска плоча на прву етажу. Треба истаћи да је главни и највећи приложник за поменути звоник био Господин Ђуро Тривановић из Дервенте. Нажалост, на том послу ништа више није урађено јер ратне прилике то нису дозволиле.

На Спасовдан 04. јуна 1992. године непријатељи минирају српску цркву у раним јутарњим часовима из које није ништа изнешено. Звона на сву срећу остала су читава и неоштећена.

Дана 24. фебруара 1994. године одржана је прва сједница Грађевинског одбора за изградњу српске цркве у Дервенти, а за предсједника Одбора изабран је Г. Илија Шушић.  Тада је договорено да Црквена општина Дервента, упути понуде за изградњу прве фазе цркве и то фирмама: ГИК „Брод“, „Крајина “ Бања Лука, „Врбас“ Лакташи, „ГРАДИП“ Прњавор и „ГП Рад“ Дервента.

У понедјељак 09. маја 1994. године у 11 часова свечано је освећен и постављен камен темељац за градњу нове цркве у Дервенти. Треба нагласити да су прве количине бетона у цркву уграђене 01. октобра 1994. године, а радове изводи ГП РАД из Дервенте.

Иако није била урађена плоча на коти = 0 = дана 28. августа 1996. године, Епископ Зворничко-тузлански Господин, Господин Василије уз саслужење бројног свештентва и бројно присутво вјерника како Дервенте, тако и околних парохија те присуство представника општине Дервента, извршио је освећење темеља за нови храм Успења Пресвете Богородице у Дервенти. Уједно је тога дана прослављена и крсна слава града и општине Дервента, те одржан 145. дервентски вашар, који је током ратних дејстава био утихнуо. Кум темеља цркве тога дана постао је Бранко / Уроша / Кузмановић из Мишинаца.

Дана 04. марта 2002. године ГП ''РАД'' из Дервенте наставља са изградњом храма ''Успенија Пресвете Богородице'' у Дервенти, а већ 15. марта прекидају се сви радови због лошег пословања фирме. Половином маја 2002. године ГП ''РАД'' из Дервенте склапа кооперантске послове са приватном фирмом ''ГРАДБЕНИШТВО ИЛИЋ'' са сједиштем у Словенији и  филијалном пословницом у Прњавору. ''ГРАДБЕНИШТВО ИЛИЋ'' почиње изводити радове на храму као подизвођач ГП ''РАД'' из Дервенте, те већ крајем мјесеца почињу и прва бетонирања зидова лађе цркве.

Паралелно са активностима на изградњи храма врше се и припреме на опремању крипте храм. Одлучено је да се Богослужење пресели у крипту храма те је склопљен и уговор са фирмом ''ГРАДБЕНИШТВО ИЛИЋ'' која ће извести минималне грађевинске радове на оспособљавању простора, а који су неопходни као што је постављање хидро и термо изолације, затварање прозорских отвора и глазуре у површини од 410 м2.

У предпразништво и на сами празник Успења 2002. године Богослужено је у крипти новог храма, што је уједно и прво Богослужење у новом храму али до даљњег остаје се у старом Богослужбеном простору.

У наредном периоду током 2002. године настављена је изградња храма у оба нивоа и зидова лађе храма и крипте. До краја септембра извршени су грађевински радови у крипти а то су: постављање хидро и термо изолазије, глазура, прозори и врата. Остали су још само радови на преносу иконостаса из старог Богослужбеног простора, постављање водоотпорног итисона и постављање одређеног ивентара који је већ прибављен за потребе крипте одмах у почетку 2002. године.

На празник Ваведења Пресвете Богородице 04. децембра 2002. године Његово Преосвештенство Епископ Господин, Господин Василије обавио је освећење новог Богослужбеног простора у крипти храма ''Успенија Пресвете Богородице'' у Дервенти. Овим моментом отворен је нови лист живота Цркве у Дервенти. Након десет тешких година и ''пребијања'' по неусловним просторима Богослужење ће од данас коначно бити вршено на адекватном мјесту. У периоду 2003 -2005. године храм је изграђен до висине од 15 метара, а почетком 2007. године изграђена је и централна купола до висине од 24 метра и звоник до коте 15 метара.

Епископ зворничко-тузлански Господин, Господин Василије 25. јануара 2005. године храм у Дервенти проглашава Саборним храмом дервентске регије и Спомен храмом свим страдалим Србима у Првом, Другом и Отаџбинском рату.

Остатци порушеног дервентског храма коначно су уклоњени и похрањени 2005. године на манастирском земљишту у Доњој Бишњи, дио Часног престола уграђен је у манастирски храм а читава цигла у манастирску ограду и капију. Приликом рашчишћавања пронађене су 34 неексплодиране противтенковске мине.

На простору дервентске парохије осим Саборног и Спомен храма у Дервенти, постоји и манастир Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи као и храмови Часног Крста у Агићима, Светог Сисоја Великог у Мишковцима, Светог Апостола и Јеванђелисте Марка у Доњој Лупљаници и Светог Василија Острошког у Доњој Лупљаници.

СВЕШТЕНИЦИ

Тачних хронолошких података о свештеницима који су служили дервентску парохију нема. Познати су: Јовица Илић чувен по устанку који је дигао и који је познат по популарном називу " буна поп Јовице'' 1833. године, затим Стеван Јелић парох дервентски при градњи цркве. У периоду 1866 - 1869. године био је дервентски свештеник Јово Михаиловић. Јереј Васо Јунгић, Протојереј Дамјан Поповић, Јереј Петар Ђекић и Архимандрит Илија Инђић, протојереј Коста Поповић до 1915. Од 1915 - 1937. године Јереј Томо Анђелић, а од 1937 - 1952. године  Протојереј Симо Петровић. У периоду од 1952. до 1984. године службује Протојереј-ставрофор Новак Петровић, који у дервентској парохији дочекује и пензију. Од 1981 - 1991. године службује јереј Јово Лакић заједно са јерејом Ратком Врачевићем који је постављен 1984 - 1992. године. Од 1991. године на дервентску парохију постављен је протојереј Драган Каиновић, затим 1996 - 1997. године протонамјесник Стево Миладиновић, 2001. године јереј Радојица Ћетковић, 2005. јереј Синиша Максимовић и јереј Илија Јовић.

Храм Светог Василије Острошког
у Доњој Лупљаници

Почетком јуна мјесеца покренута је активност за изградњу цркве у Доњој Лупљаници, на локацији маслишта „Поповића Гај“. За те потребе Раде  /Станоја / Поповић из Доње Лупљанице даровао је земљиште које граничи са црквеним у површини од 411 М2, јер била је жеља да се не дира игралиште, а у крају црквене земље изграђена је и ловачка кућица, све са жељом да се колико је могуће створе нормалнији услови за млађи свијет коме треба и црква а и спорт. У вези са тим именован је Грађевински одбор у саставу: Боро Поповић, Љубиша Чучуковић, Васкрсије Симић, Маринко Симић, Боро Симић, Перо Мишић, Зоран Мишић, Воислав Брковић, Богдан Марић, Миле Марић, Маринко Марић и Момчило Панзаловић, сви из Доње Лупљанице, као и надлежни свештеник протојереј-ставрофор Драган Каиновић. Са овим предлогом сагласио се и Епархијски управни одбор дописом Бр. 82/1 од 11. маја 1999. године. Црква је димензија: 10 X 5,75 метара, а посвећена је „Светом Василију Острошком“. Епархијски управни одбор, Епархије Зворничко-тузланске, својим дописом ЕУО Бр. 82 од 18. јуна одобрио је градњу цркве „Светог Василија Острошког“ у Доњој Лупљаници, а надлежни Епископ Василије дао је свој благослов дописом Е. Бр. 246-1 оод 18. јуна 1999. године.

Вриједан посебне пажње у овој години је моменат освећења темеља за нову цркву посвећену „Светом Василију Острошком“ у Дољој Лупљаници, на локацији „Поповића Гај“. Освећење је обаио епископ Зворничко-тузлански Г. Василије са свештенством и то у недељу 26. септембра 1999. године. Кумови темеља су браћа Дарко и Славиша /Драге/ Поповић из Доње Лупљанице, а тим поводом у темељ цркве уграђена је повеља са основним подацима.
Црква „Светог василија Острошког“ у Доњој Лупљаници освећена је 20. маја, а освећење је обавио Епископ Зворничко-тузлански Г.Г. василије уз саслужење више свештеника и великог броја вјерника, а том приликом цркви су кумовали брачни пар  Винко и Драгица Поповић из Доње Лупљанице.

Црква Часног Крста у Агићима                 унутрашњост Цркве Часног Крста

Црква Св.Сисоја у Мишковцима               унутрашњост Цркве Св.Сисоја

Црква Св.ап.и еванг.Марка у Доњој Лупљаници (на гробљу)